Jakob Augstein


Baš smo upr­ska­li: pr­vo ‘’Fol­ksva­gen’’, a on­da fud­bal. Do­bi­li smo va­žnu lek­ci­ju iz ci­ni­zma, či­ja je pr­va žr­tva nje­mač­ka „do­mi­nant­na kul­tu­ra“. Ka­ko da sa­da imi­gran­ti­ma pri­bli­ži­mo „nje­mač­ke vri­jed­no­sti“, ka­da se one za­sni­va­ju na ma­ni­pu­la­ci­ji mje­re­njem iz­duv­nih ga­so­va i ko­rup­ci­ji po­mo­ću ko­je smo do­bi­li Svjet­sko pr­ven­stvo u fud­ba­lu? Pr­vo smo shva­ti­li da ‘’Fol­ksva­gen’’ je­di­no pre­va­rom mo­že da se pri­dr­ža­va pro­pi­sa o iz­duv­nim ga­so­vi­ma, a on­da sa­zna­li da Nje­mač­ka bez ko­rup­ci­je ne mo­že da do­bi­je Svjet­sko pr­ven­stvo u fud­ba­lu. Po­sle­di­ce ovih sa­zna­nja su ogrom­ne. Ovo bi mo­gao da bu­de ta­ko­re­ći naš 11. sep­tem­bar. Ali ta­da su SAD bi­le na­pad­nu­te spo­lja i bra­ni­le se od spo­lja­šnjeg ne­pri­ja­te­lja. Naj­no­vi­ji na­pa­di na Nje­mač­ku ne od­no­se ljud­ske ži­vo­te, ali su opa­sni­ji po naš mo­ral, jer do­la­ze iz­nu­tra. Gu­bi­tak vje­re u ‘’Fol­ksva­gen’’ i fud­bal do­veo nas je na ivi­cu ner­vnog slo­ma.
Hen­rik M. Bro­der je re­kao još pri­je 20 go­di­na: „Naj­va­žni­ji nje­mač­ki pro­blem ni­je iz­u­mi­ra­nje šu­ma ili ozon­ska ru­pa nad An­tark­ti­kom, već iz­o­sta­nak oče­ki­va­ne ka­zne po­sle ko­lek­tiv­nog lu­di­la 1933.-1945. Na­ci­sti ipak ni­su to­li­ko raz­gra­di­li mo­ral­ne osno­ve ovog dru­štva da ono ne bi zna­lo, ili ba­rem slu­ti­lo, da po­sle zlo­či­na sli­je­di ka­zna“. Ka­zna je iz­o­sta­la, a umje­sto nje smo do­bi­li slat­ku oba­ve­zu da za­u­vi­jek bu­de­mo do­bri.
Mi smo nad­men na­rod i otu­da ova Ši­le­ro­va iz­ja­va: „Sva­ki na­rod ima svoj dan u isto­ri­ji, a nje­mač­ki dan je že­tva ukup­nog vre­me­na“. To se ni­je do­go­di­lo. U ru­še­vi­na­ma Nje­mač­ke lju­di su se za­pi­ta­li ko­je vr­li­ne su im još pre­o­sta­le po­slije Aušvi­ca. Šta je osta­lo od nje­mač­ke „pri­stoj­no­sti“ po­sle zlo­gla­snih Hi­mle­ro­vih go­vo­ra u Po­zna­nju 1943. Vre­me­nom su lju­di u Nje­mač­koj za­do­bi­li osje­ćaj pro­či­šće­nja kri­vi­com i po­ka­ja­njem, pa im se uči­ni­lo da su iza­bra­ni da baš oni dru­gi­ma po­ka­žu pra­vi put – jer po­nos kriv­ca je i da­lje po­nos.
Ne­dav­no su gra­đa­ni Grč­ke is­ku­si­li ka­ko je to ka­da vam na­re­đu­ju iz Nje­mač­ke. Tim va­ra­li­ca­ma ko­je su se na pre­va­ru ušu­nja­le u evro­zo­nu je po­ru­če­no: „Ugle­daj­te se na nas, mi smo po­šte­ni i vri­jed­no ra­di­mo“. Ali iz­gle­da da se ni­smo po­šte­no pri­dr­ža­va­li ame­rič­kih pro­pi­sa o emi­si­ji iz­duv­nih ga­so­va, ni­ti smo na le­ga­lan na­čin do­bi­li or­ga­ni­za­ci­ju Svjet­skog pr­ven­stva u fud­ba­lu. Ne bih za­mje­rio grč­kim gra­đa­ni­ma ako po­sta­nu sum­nji­ča­vi pre­ma na­ma.
Da li zbog skan­da­la sa ‘’Fol­ksva­ge­nom’’ tre­ba da iz­vo­di­mo za­ključ­ke o nje­mač­kom ka­rak­te­ru? Da li je Be­ken­ba­u­er i da­lje fud­bal­ska le­gen­da? Da li smo mi na­rod la­žo­va i va­ra­li­ca? Vi­dje­će­mo šta će o to­me re­ći imi­gran­ti ko­ji u ve­li­kom bro­ju sti­žu u Nje­mač­ku. Njih već na gra­ni­ci pod­u­ča­va­ju, kao na pri­mjer šef so­ci­jal­de­mo­kra­ta Zig­mar Ga­bri­el ko­ji ka­že: „Oni tre­ba ne sa­mo da upo­zna­ju na­še vri­jed­no­sti, već i da ih ak­tiv­no usvo­je“. So­ci­o­log Ne­šla Ke­lek ka­že: „Mu­sli­ma­ni tre­ba da pri­hva­te na­še vri­jed­no­sti“. Pred­sjed­nik Jo­a­kim Ga­uk ka­že: „Na­še vri­jed­no­sti su ne­sum­nji­ve“. Ali zar ni­su sum­nji­ve ka­da se na­ša ve­li­ka auto­mo­bil­ska kom­pa­ni­ja i vje­ro­vat­no naj­ve­ći fud­ba­ler u na­šoj isto­ri­ji po­i­gra­va­ju nji­ma?
Sli­ka o nje­mač­koj ve­li­či­ni mo­že da vas opi­je, kao što se do­go­di­lo sa no­vi­na­rom Nil­som Mink­ma­rom: „Naj­go­re je za na­ma i Nje­mač­ka je po­sta­la vi­še od uspje­šne ze­mlje ide­al­ne za ži­vot. Ovo lje­to je po­ka­za­lo da u njoj ži­ve lju­di ko­ji ozbilj­no shva­ta­ju slo­bo­du. Njem­ci su se pro­mi­je­ni­li“. Ali, to je ilu­zi­ja. Ame­rič­ki no­vi­nar Ro­džer Ko­en se du­go ba­vi Nje­mač­kom i za­stu­pa re­al­ni­ji stav: „To je neo­bič­na nje­mač­ka oso­bi­na: jaz iz­me­đu za­kli­nja­nja u mo­ral i prav­du i ne­smo­tre­nih zlo­u­po­tre­ba, jaz iz­me­đu vi­so­ke kul­tu­re i pri­zem­nog po­na­ša­nja“. Ko­en ka­že da Nje­mač­ka ko­ju je po­zna­vao ne­sta­je: „Sa­mo­pre­i­spi­ti­va­nje ko­je je po­kre­ta­lo naj­bo­lje u lju­di­ma ustu­pi­lo je mje­sto nad­me­no­sti, do gra­ni­ca am­ne­zi­je“.
Pre­veo: Mi­ro­slav Mar­ko­vić
Pe­šča­nik.net